Rakija: Najpopularnije piće Srbije
Rakija je žestoko alkoholno piće. Dobija se jednostrukom ili dvostrukom destilacijom mase koja se dobija alkoholnim vrenjem voća. Njena boja varira u zavisnosti od vrste voća koja se koristi i procesa pravljanja.
Kratka istorija rakije
Rakija je alkoholno piće koje je na našim prostorima vekovima poznato, ali pravo pitanje je kako je ona uopšte nastala?
Otkriće destilacije pripisuje se starim Egipćanima, a konzumiranje jakih alkoholnih pića na našim prostorima datira još od VII veka, dolaskom Slovena.
Reč “rakija” potiče iz arapskog jezika i predstavlja – znoj. Međutim, slovenski narodi je usvajaju iz turske reči – raki.
Prvi pisani dokazi o proizvodnji rakije na ovim prostorima potiču iz 1354. godine i nalaze se u Dušanovim zakoniku, gde se spominju oštre kazne za prekomerno uživanje u ovom piću. Da proizvodnja rakije nije stala ni tokom viševekovne turske vladavine, govori podatak da su Turci sakupljali takse na aparate za destilaciju tj. kazane.
Danas, rakija je jedno od najpopularnijih pića u Srbiji, a i šire uprkos raznim uticajima drugih kultura i globalizacije. Ona je čvrsto utkana u tradiciju naše zemlje. Skoro i da ne postoji dom u Srbiji u koji ćete ući, a da nećete biti ponuđeni ovim pićem.
Kako se određuje jačina rakije?
Jačina rakije određuje se po količini alkohola koji se izražava u zapreminskim delovima ili volumnim procentima, koji se obeležavaju kao % vol.
Volumni procenat je broj litara čistog etanola (čistoće 100%) koji se nalazi u 100 litara alkoholnog pića odnosno, u vodeno alkoholnoj smesi koja to piće čini. Ponekad se u svakodnevnom govoru jačina alkohola još uvek izražava u gradima.
Preračunavanje se jednostavno može izvršiti pomoću jednakosti: 1 grad = 2.46 vol%
Tipovi rakije
Postoje dva tipa rakije:
- Meka rakija
- Prepečenica
Posle prve destilacije dobija se tzv. „meka“ rakija sa manjim procentom alkohola, a ponovnom destilacijom „meke“ rakije dobija se „prepečenica“.
Meka rakija ima jačinu između 9 i 12 gradi (22-30% alkohola)
Prepečenica ima do 24 gradi (60% alkohola a nekada i više)
Pročitaj više o tome od čega se pravi džin i zbog čega je stekao toliku popularnost u Srbiji.
Top 5 najboljih brendova rakija u Srbiji
Svaka kuća koja proizvodi rakiju, reći će vam da je njihova rakija najbolja – možda i jeste. Naravno, postoje i proizvođači rakija, koji su se vremenom istakli na tržištu, a mi smo izdvojili nekoliko za tebe:
Akademska rakija je jedan je od najpoznatijih brendova naše zemlje. Nastala ne tako davno, 2015. godine, grupa prijatelja je udružila snage i stvorila rakiju koju danas znamo pod imenom Akademska rakija. Danas važi za jednu od najboljih rakija na našem tržištu koja se proizvodi u Novom Sadu. Osim rakije, proizvode likere i njihov premium džin – Indigo gin. Kvalitet njihovih pića je na visokom nivou, pa je samim time i cena nešto viša. Zbog svoje prepoznatljivosti i kvaliteta, Akademska rakija osvaja i međunarodno tržište, a možete je naći u specijalizovanim prodavnicama i online.
Popularno nazivani „Sveta vodica“ žestokih pića, ovaj brend je takođe dosta mlad, ali su nezaobilazan inventar domaćih elitnih restorana. Jedinstveni su po tome što na veoma zanimljiv način kombinuju rakiju sa raznim dodacima čime se otvaraju prilike da se ovo tradicionalno piće doživi kroz potpuno novu dimenziju. Njihovu rakiju možete kupiti u svim većim gradovima širom Srbije ili online.
Brend rakije Stara Sokolova nastao je pre tačno 29 godina, na padini brda Spasovik, kraj Užica. Brend je nakon prvog sajma rakije održanog u Novom Sadu odneo zlatnu medalju za kvalitet. Stara Sokolova proizvodi 14 različitih proizvoda, a njihove proizvode možete pronaći gotovo u čitavom svetu – od daleke Australije, preko bliskog Istoka i zapadne Evrope do Kanade i Amerike. Osim rakije, prave i liker pod imenom Zlatiborski Vrh. U svojoj ponudi posjeduju veliki broj domaćih i međunarodnih priznanja za kvalitet i trajnost.
Smešten na obroncima planine Tare i Povlena, nastao je brend “Stara pesma”. Porodica ilić, videvši da je kraj u kome se nalazi njihovo imanje, na južnim padinama, obasjano konstantnim sunčevim zracima, počela da od svojih voćnjaka pravi rakiju koja je danas veoma poznata širom bivše Jugoslavije. Specifično podneblje, iznedrilo je voće puno šećera, a zahvaljujući studenoj vodi izvora zvanog Zmajeva voda, daje voćkama posebnu svežinu. Brend “Stara pesma” je osim proizvodnje rakije, poznata i po tome što nudi obilazak destilerije kao i degustaciju njihovih proizvoda. Nalaze se u blizini sela Pepeljeva, između planine Tare i Bajine Bašte. Ukoliko njihove proizvode ne možete naći u mestu u kome živite, lako ih možete kupiti online.
Akov rakija, nastala u gardu sa sedam kraljeva – u Kraljevu. Predstavlja jednu od najpoznatijih brendova srpskih rakija. Plodovi koji se beru za potrebe proizvodnje, nalaze se na pašnjacima Pešterske visoravni, koja je poznata po svojoj čistoći, pitkoj vodi i netaknutoj prirodi.
Danas destileriju Akov, drže dva rođena brata, koji su proces destilacije i pravljenja rakije nasledili od svog oca. Destileriju koja se nalazi u Kraljevu, posete su više nego dobro došle, dok rakiju možete kupiti u Beogradu i putem njihovog sajta.
Čaše za rakiju
Opšte je poznato da se rakije ne može piti iz bilo kojih čaša. Čaše za rakiju dolaze u raznim varijantama, a neke od njih možete pročitati ispod.
Čaše za rakiju sa stopicom
Model čaša za rakiju sa stopicom, idealan je za ispijanje raznih vrsta voćnih rakija. Balon može imati različit oblik, prilagođen vrsti rakije, kako biste osetili maksimalan kvalitet aroma i ukusa. Stopica služi da rukama ne grejete ovo žestoko piće i tako ne umanjite kvalitet prvog i ostalih gutljaja.
Čokanjčić
Čokanj je reč turskog porekla i naziv je za staklenu bočicu od 1/8 litra iz koje se najčešće pila rakija od šljive – šljivovica. Korišćen je za služenje rakije, ne samo u kućama, već i u kafanama, hotelima, restoranima. Šezdesetih godina prošlog veka, jugoslovenske vlasti su čokanj proglasile „nepodobnim za upotrebu zbog nehigijenskih uslova“. Zbog uskog grla bilo je veoma teško oprati čokanj iznutra i tako je postepeno izbačen iz masovne upotrebe. Danas čokanj možemo videti samo u pojedinim tradicionalnim restoranima ili kao suvenir sa oslikanim šljivama – podsetnik da je nekada bio deo svakodnevnog života.
Čutura
Često je bila izrađivana od drveta, sa duborezom i na njoj su se nalazili različiti motivi u zaivsnosti iz kog kraja čutura dolazi. Danas se često nalazi kao suvenir u muzejima i etno restoranima, a neretko ćete je videti i na svadbama i slavljima.
Klasične čašice za rakiju
Uglavnom dolaze sa zapreminom od 30ml do 50ml. Jednostavnog dizajna, izrađene od stakla. Vrlo su popularne zbog svoje efikasnosti, a prozirnost nam omogućava da vidimo boju same rakije.
Grappa čašice
Grappa čašice su napravljene za ispijanje grappe (italijanska rakija od grožđa), ali su se odomaćile i koriste se poslednjih par decenija i koda nas. Karakteriše ih dug vrat, a njihov oblik nije samo estetski privlačan već je i optimizovan za poboljšanu degustaciju pića.
Konjak čaše
Konjak čaše, često poznate kao snifteri, imaju kratku dršku i široku, okruglu bazu koja se sužava prema vrhu. Ovaj oblik je dizajniran da omogućava maksimalno razvijanje aroma i pruža udobnost pri držanju.
Na kojoj temperaturi se konzumira rakija?
Ukoliko spadate u one ljude koji hlade rakiju pre nego što je posluže i konzumiraju – odmah ukinite tu praksu jer ispijanje rakije koja je ohlađena znači da ne možete osetiti njen pun kvalitet.
Pravilo broj jedan je da se rakija pije na sobnoj temperaturi od 18 do 20 stepeni. Niska temperatura prikriva neželjene osobine kod loše ispečene rakije. S druge strane ubija arome kod kvalitetne rakije što nam nikako nije cilj prilikom degustacije. Naprotiv, želimo da rakija pokaže fantastičnu lepezu svojih impresija i ukusa.
Vrste rakije
Vrsta rakije zavisi od vrsta voća od kog je rakija proizvedena, što ujedno i definiše njeno ime. Neke od najpoznatijih rakija u Srbij su:
Šljivovica
Najpoznatija vrsta rakije na Balkanskom poluostrvu je definitivno – rakija od šljive.
Šljivovica se ne vezuje samo za naš region, već i za čitav slovenski narod. Ona je toliko poznata, da je jednom prilikom Lady Gaga nosila majicu sa natpisom “Fuck the coke, fuck the pizza all we need is sljivovitza!”
Dobija se destilacijom šljive, a 2015. godine upisana u Nacionalni registar Nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.
Rakija od kajsije
Popularno nazivana kajsijevača. Predstavlja jednu od najcenjenijih vrsta rakija i poznata je po svojoj slatkastoj noti i punom ukusu.
Rakija od kruške
Po prirodi treba da bude bezbojna i bistra uz veoma dominantan miris. Poznata rakija od kruške kod nas je definitivno viljamovka (nazvana po sorti kruške), koja se dobija destilacijom isključivo sveže ubranih krušaka.
Rakija od dunje
Poznata je i pod drugim imenom dunjevača. Od dunje se najviše prave džemovi, ali rakija od ove voćke je veoma cenjena. Iako postoje razne sorte dunje, neke od najpoznatijih su: Vranjanska, Leskovačka, Šampionka i Trijumf.
Rakija od meda
U narodu poznata kao medovača – spada u red likera. Ona se vekovima smatra lekovitim pićem, zbog svog dejstva. Dobija se destilacijom rastvora meda i vode koji je fermentirao oko 72 dana. Nakon destilacije dodaje se birana vrsta meda i propolisa. Vrlo je pitka i pored svoje velike jačine koja se oseća u stomaku. U umerenim količinama povoljno deluje na cirkulaciju, koristi se u borbi protiv bakterija i virusa, poboljšava apetit i varenje, što je čini idealnim aperitivom.
Rakija je na Balkanu više od običnog žestokog pića. Ona je utkana u naš DNK i deo je naše svakodnevnice. Simbolizuje veliki deo naše tradicije i kulture koja vekovima živi na ovim prostorima. Zato, kada sledeći put podignete tu čašicu rakije da nazdravite sa porodicom, prijateljima, komšijom ili dobrom ekipom u kafani, setite se i njenog značaja i uživajte u njenim čarima. I naravno ne zaboravite, da, kao i u svemu, nađete meru u konzumiranju ovog pića. Živeli!
